Winter - Daydream

   Padalo je sa neba hiljadu perfektnih konfeta,agresivno i prelepo,neuroticno i neobuzdano.krsilo je svaku logiku,prirodni zakon i predstavu o tome i onome sto nas okruzuje.Zadavalo naucnicima glavobolju..:P  ..teralo na smeh...strah..i jos smeha....i sve se rusilo...i srusilo...u glavama..i pod nogama skoro svih...okrenulo naopacke...sve..skoro...sve...A onda..je prestalo....kao i svako sanjarenje...pa i ovo zimsko....

3 S...(sentimentalno spiritualno secanje)

    Da li je znacaj nasih reci bio suvisan u igri svetlosti i senke,ili senki,u tom osvetljavanju nasih misli,novih prodora i prolaska kroz svetove i *svetove*,nosenog jedinom, *nasom* potrebom za istinskom individuacijom,prolazom i prelazom,promenom i transformacijom?Kuda su *odplesali* svi ti andjeli i demoni,Bude i bodisatve,panovi i druidi,bogovi i boginje?
  Kojom stazom smo isli i kojom stazom smo tezili?Pre svega,svojom stazom.Unikatnom i prepletenom.Nepoznatom,i univerzalnom,u nasem poimanju.
   No,krenimo,ne od pocetka,koji se i ne nazire,kao ni kraj.Krenimo od slucajno odabrane sredine.Moja potreba za sopstvom je odredila tanani tok koji jos uvek traje,preplicuci se u izvorima vremena,fenomenima primordijalne svesti,budjenja na nivoima svesti i svetova koje su izgradili njeni kvaliteti,jos nesluceni covecanstvu,kapijama po ko zna koji put otvorenim,ali ovog puta mojim sopstvenim rukama.ojacalim od samopregnuca,discipline i volje ciste paznje i jasnoce,jasnog cilja.I nisam *ja* onaj koji se pita no *onaj* sto zivi,dise taj vazduh vitala,najsvezijeg *kauzalno/budickog Neba*...To je *novo* sto *jeste*...Vavek novo..i oduvek postojece...

Samoca i resetke

  I tako...u sustini obican dan postaje prava zbrka sustine i smisla s jedne strane,i umora,besa,agresije,jednom recju iluzije ,sa druge,jelte,strane.I sta sad?What a fuck?? ...sa i bez uzvicnika ili samo sa njima...i ..I koji ce to k.... svim onim obolelim akademicima KOJIMA SAMO JOS ROGOVI FALE,JER SU VEC OKO SEBE,I NARAVNO,U SEBI.STVORILI PAKAO dostojan jednog Dantea..A vrag im i nije potreban,svi su oni vragovi,slicni ili isti kao gore pomenuti i tako puno puta okrivljeni entitet kolektivnog nasledja..No,po obicaju i navici,sve se to nastavlja ali istovremeno i raspada pred sustinom i cistinom...koje nema ni na vidiku..koja nas iznenadi sledom nadnaravnog ili nadnaravnih SLUCAJEVA...I PO KO ZNA KOJI PUT NAM DOKAZE I KAZE DA JE MALO TOGA U NASIM RUKAMA ..DA JE SVE STVAR OKOLNOSTI...usuda..sudbine ili kismeta...Istovremeno,intenzivna vodena energija skorpije kosmosa navire kroz Mesecev krug....inicirajuci proboj novih zaveta i emocija....eto.

Senke dana

U kristalnom smiraju dana,namecu se hodajuce senke snova na javi...paralelnih svetova paralelnih,granicnih bica.Bica paralele..PROZIMAJU SE PO NESLUCENOM PROSTORU BESKRAJNOG NEBA,BEZ BOJE ALI SA NEDOKUCIVIM UKUSOM SVEZINE,pa svetloplavom maskarom Svete Majke razmazan prostor neslucene imaginacije nadriARTa Bogova proslosti,sadasnjosti i buducnosti,u kriku i uzdahu i snu i dodiru,u ljubavi i ceznji,nemiru i nedoumici,promeni,hrabrosti i strasti...Granicna bica svih granica,vreme u skoku ka vecnosti,latice ruze vremena,vetar koji pravi planeta,obrcuci se oko same sebe,oko svoje ose,u nezadrzivom ritmu impulsa psihosexualne energije kosmicke svesvesti....brzina je nedodiriva,kroz stanje alfe,na hercovima duse i vecnosti ,oslobodjenja,dok vetar koji pravi planeta...okrecuci se oko svoje ose,nasa planeta,RAZNOSI LATICE RUZE OSTATKA DANA,latice sive kao senke dana,u prolazu,u svetlosti,spektru i tami,unutrasnjosti,raznosi latice sivih senki,tamnih i crnih i tamnoplavih i tamnozelenih,raznosi latice trenutaka...kroz vremensko prostornu sferu uma....