Sada

   Sedeo sam za stolom neke krcme u New Mexicu i razmisljao kako ovakve stvari,koje mi se desavaju mozda i nisu produkt slucaja  ,prevarenih osecanja i namera,vec tanani konglomerat   prevarenih osecanja i namera.Gledajuci ozbiljno i pomalo namunjeno ceo sled stvari,sve mi deluje jos opicenije.Trazio sam od plavooke konobarice jos jednu turu kafe sa rumom  cimetom,ostajuci zaoitan..Sta imama da se cudim?Cudo je sam ziv ot,i sama fikcija,i stvarnost...sve je to cudo zivota.I onda je sve pocelo da biva jasnije.Sav onaj alkohol i drama proteklih godina bila je jasna.Bio je to momenat procene svojih snaga i slabosti.Gde je bio kvar?U proceni....u slabosti...i taj kvar se ispravio.Dovoljno ispravio da sam mogao da se vratim.Poenta price nije bila u prici samoj,koliko u njenom otkrivanju,zavrsnici.Tek sada je bilo jasno....to *veliko* *sada*,taj dah i duh pramordijalne svesti.Sada sam mogao da se vratim,ali ne u svoju sopstvenu jazbinu,nego u svoj duh,otvoren i slobodan duhi dah svemira,koliko unutrasnjeg tako i spoljasnjeg.
    Procena je bila dobra.Ishod takodje.Sve je govorilo *Sada!*. Energija se prelivala iz mene.Zivi udar groma istine i smisla.