Mozemo,ovako zaboravni i sneni da brojimo vreme i oblike,svu tu kreaciju iluziju ,neciju tudju viziju svega ovoga,i da se bunimo,Ja ni ne znam drugi smisao coveka no da slavi onaj osvojeni visi smisao kreacije kroz ideju ,da slavi zivot,i da osmisljava ono sto mu se cini besmisleno,A sva ta naimenovanja,svi ti zarezi,tacke,okviri i zakljucci,to je sve zatvor toku.U nama jos uvek moze da se nazre tracak tog nevinog nagona,bar kod nekolicine [pstoji taj impuls takvoce postojanja u svojoj primetnijoj emanaciji,jacem sjaju,koja ne pita i ne trazi odgovor,koja ne misli ,koja objasnjava sebe samom svojom pojavom i delovanjem.To je dovoljno,i tako bi trebalo da bude sa svim stvarima.I bicima.Ali ,nas trosi potrosnja,kvantitet,nedostatak,goriva,resursa,nas trosi vreme koje mozda i ne postoji ,a mi,ko smo mi?Samo hologrami koji glume materiju,frekvencije i naelektrisanja da izraze pojavno kroz kreaciju sveta,ogledala i svetlost...A eto,kvalitet i kvantitet,tj sustina i multiplikacija,proizvodnja,jedno naspram drugog..Nema kraja sustini,nema kraja kreaciji,ali kreaciji pojavnih oblika,razlicitosti,spajanja dva krardinala sa svojim potpuno drugacijim prirodama u jedno.I onda jedna priroda tezi smrti,inerciji,promeni,privremena je,a druga ,ako ima srece shvata da je nekim neobjasnjivim spletom okolnosti dobila iskustvo svoje suprotnosti u samom sebi.Da,to jesu kardinali.Potpuno drugacije prirode koje su skovale nas.One se bore u nama,ali i izvan nas,jer to sto je u nama manifestuje se izvan.Izvan verovatno i ne postoji.,ili mi ne mozemo da ga pojmimo,ali naziremo,predosecamo da tu ima jos neceg dubljeg i misterioznijeg.S druge strane,mi smo svojim prizemnijim delom postojanja osudjeni na ekonomiju,potrosnju,trgovinu,racunovodstvo,na odrzanje tog stroja koji se cini tako stran nasoj sustini,a tu je da joj pljune u oci i pokaze da je to jos jedan ravnopravni deo problema koji trazi da se resi.Zasto je on tu,sta mu daje pravo ,i sta i drugim krugovima i grupama daje pravo da manipulisu i uslovljavaju nase postojanje ,to ne znam.Ne razumem.To je vec pitanje lopovluka,ljudskog sveta.Opasnije strnputice skoro nismo videli .Od tih silnih lazi,mi ne mozemo da spoznajemo sustinu svojih dualnih priroda,a tu je kljuc naseg mira,nase blazenosti.Naseg mira sa svetom,naseg mira sa prirodom,(i prirodama),,naseg mira sa industrijalizacijom,epohom,stvaranjem,razmnozavanjem,kreacijom,postojanjem,...nebom i zemljom,prostorom i vetrom,vodom i vatrom,eterom i astralom...Evo,mislim da taj odgovor trazimo.Svesno ili nesvesno.Odogovor na izazov vremena.Mislim da je to i odgovor cemu ustvari sluzimo kao kreacija ,bar jedan od odgovora.

Miks Tvin Piks

Nisam se trudio da zavrsim zapoceto.Krivio sam realnost,razvaljivala me krivica,porazavao stid,ruinirao osecaj nize vrednosti.Citao sam da mi se to sprema.U zvezdama.I nikako to nisam mogao izbeci.Sta sam mogao izbeci?Pa ne znam.Nerazumno ponasanje.Pametno promisljanje i delanje.Opet,sve se cinilo cas kao kosmicka,sudbinska zamka,cas kao razludjeni karusel sudbine i dogadjaja,miks Tvin piks..

Deo iz dnevnika / Secanje

   Za svog zivota,a ziveo sam ga preko cetiri decenije,nisam se susreo sa problematicnijim periodom,u finansijskom,poslovnom,pa i zivotnom smislu.Sve je bilo zablokirano mesavinom stresa,straha i opsesije.Bio sam na ivici depresije,cak i ocaja...Osecao sam se slabo i razmazeno.Jednom recju : nespremno.To me je potaklo da premotam film unazad,da se,za trenutak vratim u proslost.
   Nesto je cekalo u toj proslosti,neki kljuc,odgovor na ovo stanje stvari,izlaz iz ovog stanja stvari.Mozda...Nasumicno su mi se redjala secanja.Na Filipa,koji je ziveo u bloku 70 na Novom Beogradu,gde smo odrasli.Filip je ziveo sa svojim starijim bratom i bio je sitan,mrsave pojave ,imao je smisao za lepo,ali to je bilo samo na povrsini,iako je taj smisao bio dubok.Ispod,u samoj srzi,nosio je stravu,tj horror,duboko utkan i isprepletan  sa njegovom psihom,lukavo integrisan u njegovu licnost.Darker i romanticar,oskrnavljen kompleksima iz osnovne skole (ili jos ranije,ne znam) i sokantnom i preranom smrti oba roditelja.Zanimljiv i mracan.Njegovo zanimanje za starije civilizacije i proslost covecanstva generalno,narocito za srednji vek,kao i za doba burzoaske vlasti izazivalo je i kod mene slicna,skrivena interesovanja.Uslovljeni situacijom devedesetih godina dvadesetog veka u Beogradu,rat,inflacija,nagla promena sistema vrednosti,tj njihova potpuna korozija,skoro odmah nas je gurnula u potragu za onim sto je tom vremenu upravo nedostajalo.Sistem vrednosti.I mi smo tragali ,i to za vecnim vrednostima,pokusavajuci da se drzimo sustine...Ne znam da li je ta potraga bila pojacana sveprisustvom nadolazece smrti za mnoge...Da,vrednosti koje nije mogao da zamraci opsti kolaps ...Bilo je neceg pokretackog i svetlog u svemu tome,istinske iskre svetlosti u tom sveopstem mraku posrnuca  koji nas je sve tako nenadano okruzio.

Interim

Ne znam kako kroz sto kracu formu da spakujem sve ovo.Ostavimo po strani vremenske i socijalne distance,nalete a
socijalnih oluja,premete sopstvenih tragova u besomucnom trcanju kroz sfere postojanja,marginalizovanju svojih osecanja i dejstva u kontinuumima,sve se jos vise urotilo protiv svih poznatih zakona zivljenja.Veoma zacudjen,cak zatecen tim cudnim razvojem dogadjaja shvatih da sam stigao do tacke prelaza.Ona je u svesti i tu se radi o nivoima iste,tu nema sumnje.Eto gde psihonautika dovede coveka.Svi ti pogoni se ispreplicu sami i pocnu da stvaraju neverovatne ishode.

Jul 2017... koji jos uvek traje a tek je na pola

Posto nisam sklon kucanju na tastaturi koja krvari a nemam ni mentalni period odnosno mentalni menzis ,trenutno se osecam poprilicno stabilnim bez obzira na svoje valentno osecanje izmedju ambivalencije,i sto se tice aseksualnog tkiva mog astralnog a mozda i fizickog kortexa.Uzalud pokusavajuci da razumem svoju psihosexualnu prirodu nametalo mi se jedno cudno pitanje a pre svega osecanje ...zbir osecanja...pomisli...nazovite to i gorepomenutim "periodom"...Naime,ciklusi nasih bila nisu ujednaceni,oni su nasumicni i nagli,psihizmi naviru nasumicno i nepovezano,energija inplodira i raste.ali da bi se rafinirala potreban je proces...i vreme...Za to vreme i u toj transrodnoj imaginaciji sulude igre nasih sexualnosti s jedne,psihizama sa druge i klovnovskog transfera, tanga naseg animusa i anime s trece str. dolazimo do realne procene naseg konzumentsko stvaralackog ciklusa,,,iliti razmene...veliki uzivalac...je...veliki davalac...je...veliki primalac...je jedno bice u trimurtiju...trojstvu...i to ima potrebu da ovaploti kroz telo...zemlju ...plodnu ili neplodnu...svejedno....da li ce to uspeti zavisi od istih tih zraka u drugoj osobi..sa kojom i kroz koju komunicira tako sa zivim kosmickim silama,energijama i arhetipovima.

Mara

     Mesec i Sunce,zdruzeni u poznoj oktobarskoj svetkovini.Slepa ulica,corsokak.Izmucen naletima kobnih privida,zubima prekidam konopce koji me nevidljivo sputavaju,dok varke iluzije jos uvek pokusavaju da vode moje zelje i afirmacije u stranputicu.Borim se sa pola snage.Borba,bespostedna,nemilosrdna.Skoro ludacka,sa obe strane.Pokusavam...Izdizem se iznad povrsine Mare,iluzije.To je To je okean privida,kreativan kao i sam univerzum.


                                                                       Beograd,oktobar 2011. g.

Nagovestaji

 Pukla je bomba i oduvala sve od mene,u paramparcad.Ostala je pusta ulica...i porok.Nasilje takodje.Nasilje sam izbegao,za dobrobit sebe i drugih.Za sada.Kreativna kriza marsirala je sve jace,parafrazirajuci prazninu koja me je obuzimala,potapajuci i opsedajuci moje spiritualno telo,daveci ga u sebi.Oblaci su se rasplamsali,bacajuci krhotine blokada u svemir i vracajuci ih,umanjene i zdrobljene nazad.   Sunce je zasijalo  kroz pukotine oblaka.


                                                                 Beograd, septembar 2011.  godina